$30 off During Our Annual Pro Sale. View Details »

"Značaj pravilne ishrane školske dece" Nenad Đorđević, sanitarno-ekološki inženjer specijalista

Nenad
November 30, 2013
470

"Značaj pravilne ishrane školske dece" Nenad Đorđević, sanitarno-ekološki inženjer specijalista

seminar "Zdrava škola" održan 29.11.2013. godine

Nenad

November 30, 2013
Tweet

Transcript

  1. dr Slobodan Jovanović, Nenad Đorđević Zavod za javno zdravlje „Timok“

    Zaječar
  2. Pravilna ishrana Podrazumeva svakodnevni unos raznovrsnih namirnica koje su zdravstveno

    ispravne i koje obezbeđuju normalan rast, razvoj i funkionisanje organizma. Od toga šta i kako jedemo zavisi dužina života, psihička i fizička sposobnost organizma, kao i otpornost prema bolestima. Brojna istraživanja pokazuju da mnoga deca razvijaju navike u ishrani i sklonost ka određenim vrstama hrane u predškolskom uzrastu, kao i da te navike i sklonosti mogu da ostanu iste tokom celog života.
  3. Važno je da u ishranu unesemo što veću količinu voća

    i povrća, sa većim naglaskom na povrću. U odnosu na piramidu, gde su žitarice činile samo osnovu piramide, u tanjiru je nešto manja zastupljenost žitarica, pri čemu se i dalje ističe važnost da one budu integralne. Preporučuje se unošenje zdravih proteina, pre svega mahunarke, riba i živinsko meso, sa što manje crvenog mesa. Masti treba da budu zastupljene u vrlo maloj količini i to najviše u vidu hladno ceđenih ulja.
  4. CILJ

  5. ISPITANA POPULACIONA GRUPA

  6. METOD RADA

  7. Broj obroka Na pitanje: „Koliko puta jedeš u toku dana?“,

    svaki osmi ispitanik je odgovorio da ima pet dnevnih obroka, a svaki treći da ima samo tri obroka dnevno. Poželjno je da dete svakog dana jede bar približno u isto vreme. Glavni obroci treba da budu raspoređeni tako da ima vremena da se hrana pravilno svari i dete ogladni.
  8. Vreme obroka Anketom je utvrđeno da samo jedna petina dece

    doručkuje pre polaska u školu, a svako deveto dete preskače doručak! Nešto više od polovine učenika doručkuje za vreme velikog odmora. Osobe koje doručkuju su generalno mršavije, jer ako se doručak preskoči, telo ponekada može da bude bez hrane i 12 do 18 sati, nakon čega sledi uzimanje preobilnih obroka. A nagle energetske zalihe u organizmu skladište se u masno tkivo. Organizam koji nema stalan i siguran priliv energije i hranjivih materija razvija nepoželjne metaboličke navike, a telo ni u stanju izgladnelosti, ni u stanju prezasićenosti ne daje svoj maksimum.
  9. Redovna ishrana doprinosi:  Efikasnijem rešavanju problema  Poboljšanoj memoriji

     Poboljšanoj tečnosti govora  Poboljšanom opsegu pažnje  Boljem raspoloženju  Boljim rezultatima učenja
  10. Broj obroka Polovina ispitanika jede u krugu porodice tri puta

    dnevno, dok svako šesto dete ima samo jedan porodični obrok. Četvrtina ispitanika svakodnevno jede uz TV ili kompjuter Pored toga što su od presudnog značaja za psihosocijalni razvoj deteta, porodični odnosi imaju veliki uticaj i na formiranje detetovih nutritivnih navika. Porodične navike u ishrani uglavnom utiču na dete dok je još malo, a kada poraste, presudan je uticaj druge dece.
  11. Voće i povrće Povrće i voće treba jesti svakodnevno, pre

    svega u svežem stanju, jer su bogat izvor biljnih vlakana, vitamina i minerala. Male su kalorijske, a velike hranljive vrednosti.
  12. Mlečni proizvodi Preko 80% dece svakodnevno konzumira mleko i mlečne

    proizvode. Mleko, kiselomlečni proizvodi i mlad sir treba da budu zastupljeni svakodnevno u ishrani dece. Ova grupa namirnica je bogata belančevinama i glavni je izvor kalcijuma.
  13. Meso ili riba? Iako čak 79% dece ne jede meso

    svakoga dana, više od četvrtine ispitanika je izjavilo da im je meso jedan od omiljenih obroka! Unos proteina kod dece je značajno veći u odnosu na unos kod odraslih. Proteini koje deca unose treba da su visokokvalitetni, da bi se zadovoljio unos esencijalnih aminokiselina. Jedna četvrtina školske dece uopšte ne jede ribu, dok 44,8% jede ribu samo jednom nedeljno.
  14. Užina Kod kuće deca najčešće užinaju voće (44,6%) i slatkiše

    (23,4%). U školi se užina bazira na pecivu (68,3%), dok ostatak dece poseže za brzom hranom. Dokazano je da u većini slučajeva novac za užinu deca potroše na grickalice i gazirane napitke. Voće zamene slatkišima, a glavno jelo hamburgerom, hot-dogom, čipsom, palačinkom sa eurokremom, a mleko i voćni sok zamene gaziranim sokom. Sa nutricionističke tačke gledišta ovakva užina je miks masti, šećera, kofeina, veštačkih aditiva, velike kalorijske vrednosti, a male hranjive vrednosti.
  15. Grickalice Nešto više od polovine dece svakodnevno jede grickalice! Da

    bi prešle u čvrsto stanje na sobnoj temperaturi, tečna biljna ulja podvrgavaju se hemijskom procesu hidrogenizacije, dodavanjem atoma vodonika. U prirodi se nezasićene masne kiseline pojavljuju samo u "cis" formi. "Trans" oblik isključivo nastaje uticajem čoveka iz njegove namere da prerađuje masnoće (npr. hidrogenizacijom). Ovaj tehnološki proces menja prirodnu "cis" strukturu masnih kiselina u "trans" strukturu koja je neprirodna i ljudski organizam je ne može iskoristiti. Trans masne kiseline u nedostatku esencijalnih, prirodnih, cis masnih kiselina zauzimaju njihovo mesto u vitalnim procesima i uzrokuju cirkulacijske bolesti kao što su arterioskleroza i bolest srčanog mišića.
  16. Sokovi 41,6% anketiranih učenika najčešće pije osvežavajuća bezalkoholna pića, a

    voćne sokove 58,4% ispitanika. Od napitaka prednost imaju gusti, mutni sokovi bez dodatka šećera i sveže ceđeni sokovi sa kojima treba biti umeren, a gazirane i veštački obojene napitke izbaciti iz upotrebe.
  17. Bolesti dece povezane sa ishranom Dobijeni rezultati našeg istraživanja ukazuju

    na dosta loših navika u ishrani. Nedovoljno znanje i nedovoljno razumevanje ishrane, kako dece tako i roditelja dovodi do ozbiljnog poremećaja zdravlja. Adekvatnim informacijama o pravilnoj ishani pomažemo čitavoj porodici. Nepravilna ishrana ostavlja najveće posledice kod školske dece jer se ona nalaze u fazi intenzivnog rasta i razvoja.  gojaznost  pothranjenost  deficiti mikronutrijenata (anemija,deficit vitamina A, deficit joda)  zubni karijes  hronične bolesti  bolesti koje se prenose hranom  poremećaji ponašanja u ishrani  hiperaktivnost i poremećaji pažnje  autizam  alergije i intolerancije na hranu
  18. Škola Škola danas mora preuzeti bar deo odgovornosti i naći

    način, vreme i adekvatne pedagoške metode kako bi deci objasnila značaj pravilne ishrane. A na državi je da obezbedi finansijske uslove (reaktiviranje đačkih kuhinja). Deca su najdragoceniji deo svakog društva i njegova budućnost, zato humanost svakog društva možemo indirektono da ocenimo na osnovu onoga što ono pruža deci za pravilan rast i razvoj. Prednosti dopunskog školskog obroka  Popravljanje radne sposobnosti učenika  Korekcija deficita porodične ishrane  Stvaranje i očuvanje pozitivnih navika u ishrani  Smanjivanje socijalne nejednakosti koja utiče na način ishrane  Sticanje elementarnih higijenskih navika
  19. Strategije Roditelji, učitelji i druge osobe koje su u bliskom

    i svakodnevnom kontaktu sa decom i mladima moraju poslužiti kao primer i ukazati deci na različite prednosti menjanja navika ishrane i stila života. Trebalo bi doneti zakon koji nalaže da nutricionisti i dijetetičari sastavljaju jelovnike i predlažu namirnice koje deca moraju da jedu. U školama učenici moraju imati bar jedno toplo jelo i mleko ili sok. Roditelji bi plaćali jedan deo troškova, a za ostatak bi se potrudili donatori, sponzori i država.
  20. None