Upgrade to Pro — share decks privately, control downloads, hide ads and more …

Kvalitet zemljišta u Republici Srbiji i zdravst...

Nenad
April 13, 2014
350

Kvalitet zemljišta u Republici Srbiji i zdravstveno stanje stanovništva

Nenad

April 13, 2014
Tweet

Transcript

  1. 1. Девастација:  впдна и еплска ерпзија,  пднпшеое ппплавама,

     заслаоиваое земљишта, забариваое и др. 2. Загађиваое:  рударствп,  енергетика,  индустрија,  сапбраћај,  ппљппривреда.
  2. Ток креирања политике заштите земљишта  Почевши од мониторинга стања,

    преко прикупљања одговарајућих параметара и података, ради израде индикатора стања, који се затим користе за извештавање о стању земљишта, односно информисање доносиоца одлука.
  3. 1. Прпјекат „Кпнтрпла плпднпсти и утврђиваоа садржаја ппасних и штетних

    материја у земљиштима Републике Србије“, кпји је финансиралп Министарствп ппљппривреде, шумарства и впдппривреде Републике Србије, реализпван је крпз некпликп фаза – на теритприји Аутпнпмне ппкрајине Впјвпдине (1992.г.), на већем делу теритприје централне Србије (2003. и 2004. г.), на теритприји истпчне Србије (2005.г.), на теритприји југпзападне Србије и делу јужне Србије (2006.г), а на теритприји југпистпчне Србије тпкпм 2007. и 2008. гпдине.
  4. 2. Прпјекат „Инвентаризација и мпнитпринг пштећених ппљппривредних земљишта у пкружеоу

    значајних рударскп-енергетских ппстрпјеоа на ппдручју Централне Србије“, кпји је финансиран пд стране Министарства ппљппривреде, тргпвине, шумарства и впдппривреде, а реализпван пд стране Института за земљиште, кпјим је испитанп ппљппривреднп земљиште у пкплини три најзначајнија рударскп-енергетска кпмплекса – Кпстплачки басен, ТЕНТ Обренпвац и Кплубарски басен.
  5. 3. Прпјекат „Испитиваое присуства ппасних и штетних материја у ппљппривреднпм

    земљишту на најважнијим ратарским и ппвртарским културама у зпни аутппута Е75“, кпји је финансиран је пд стране Министарства ппљппривреде, тргпвине, шумарства и впдппривреде, а испитиваое је извршип Институт за земљиште, Бепград. Испитиваоима су пбухваћена земљишта у неппсреднпм пкружеоу аутппута (на 10, 30, 50 и 400m удаљенпсти пд аутппута) између Бепграда и границе са БРЈ Македпнијпм. 4. Кпнтрпла квалитета земљишта у пквиру урбанп- индустријских средина већих градпва, где је мпнитпринг пбезбеђен пд стране лпкалних сампуправа.
  6.  Збирна ана­ли­за ис­пи­ти­ва­оа са­др­жа­ја ппа­сних и штет­них ма­те­ри­ја у

    зе­мљи­шти­ма Цен­трал­не Ср­би­је, пп­ка­за­ла је да је 20% узп­ра­ка зе­мљи­шта кпн­та­ми­ни­ра­нп јед­ним, или са ви­ше пп­лу­та­на­та истп­вре­ме­нп.  Никл је углавнпм прирпднпг ппрекла, дпк хрпма има и у пкп­ли­ни ме­та­лур­шких пп­стрп­је­оа, на пп­љп­при­вред­нпм зе­мљи­шту пбп­га­ће­нпм фпс­фпр­ним ђу­бри­ви­ма итд.  Нај­ве­ћа за­га­ђе­нпст зе­мљи­шта ба­крпм – у пкп­ли­ни руд­ни­ка ба­кра, тј. у Бп­ру и Мај­дан­пе­ку, али и у ви­нп­гра­дар­ским и вп­ћар­ским кра­је­ви­ма.  Ви­сп­ки са­др­жа­ји кад­ми­ју­ма, псим гепхемијскпг мп­гу би­ти и ан­трп­пп­ге­нпг ппрекла – из ин­ду­стри­је бп­ја, прп­из­впд­ое пла­стич­них ма­са, ба­те­ри­ја итд., кап и из са­п­бра­ћа­ја (са­став­ни деп мп­тпр­них уља и гу­ма) и пп­љп­при­вре­де (фпс­фпр­на ђу­бри­ва и не­ки
  7.  Са­др­жај плп­ва прекп ГВ јавља се углав­нпм пп­ред прп­мет­них

    са­п­бра­ћај­ни­ца (дуж аутп­пу­та и ма­ги­страл­них пу­те­ва).  Кпн­цен­тра­ци­је арсена из­над ГВ при­сут­не су на пп­је­ди­ним лп­ка­ли­те­ти­ма пкп Бпр­скпг руд­ни­ка, у дп­ли­ни Ти­мп­ка...  Сред­оа вред­нпст са­др­жа­ја ре­зи­дуа пе­сти­ци­да углав­нпм је ве­п­ма ни­ска. Пп­ве­ћа­не кпн­цен­тра­ци­је ја­вља­ју се са­мп кпд пп­је­ди­них пста­та­ка пе­сти­ци­да (атра­зин, ди­а­зи­нпн, си­ма­зин, тер­бу­трин, прп­ме­трин и ала­хлпр)  Пп­ја­ва DDT и ое­гп­вих ме­та­бп­ли­та, и лин­да­на γHCH, ве­за­на је за ои­хп­ву упп­тре­бу у за­шти­ти шу­ма, дпк се пп­ве­ћа­не кпн­цен­тра­ци­је пп­је­ди­них ак­тив­них ма­те­ри­ја пе­сти­ци­да у зе­мљи­шту ја­вља­ју услед ви­ше­гп­ди­шое ин­тен­зив­не упп­тре­бе син­те­тич­ких сред­ста­ва за за­шти­ту би­ља.
  8. У складу са Архуском конвенцијом и обавезом обавештавања јавности о

    резултатима Државних мониторинга квалитета ваздуха и воде, а у циљу остваривања уставног права грађана на здраву животну средину на сајту Агенције се налазе и посебно издвојене  Информације о прекорачењима концентрација загађујућих материја у ваздуху  Информације о хаваријском загађењу вода
  9.  Европска Комисија (Joint Research Center) објавила је Извештај о

    стању земљишта у Европи. Извештај представља пан-европски приказ стања земљишта и перспективе у Европи на основу доступних података који се налазе у Европском центру за податке о земљишту (ESDAC) и истраживачких активности у оквиру истраживачког центра Европске Комисије (JRC).  Европски центар за податке о земљишту (ESDAC) представља фокалну тачку за прикупљање података и информација о стању земљишта на пан-европском нивоу.  Процена стања земљишта представља један из сета од 13 европских тематских процена стања животне средине које ће помоћи бољем разумевању, очувању и побољшању животне средине Европе.
  10.  У оквиру припреме за успостављање мониторинга квалитета земљишта Агенција

    за заштиту животне средине је у 2012. години извршила иницијално узорковање земљишта на 78 локалитета на простору Републике Србије (укупно 100 узорака). На карти су приказани локалитети узорковања. Избором локалитета добија се приказ општих информација.
  11. Потенцијално контаминиране локације се деле у три категорије: Категорија A:

    Локација која није релевантна за класификацију као потенцијално контаминирана локација, јер је могућност контаминације мала, Категорија Б: Локација релевантна за класификацију као потенцијално контаминирана локација, могућност контаминације средња, а ако је и дошло потенцијална опасност по животну средину ипак мала, па није неопходна хитна верификација Категорија В: Локација која има висок ниво потенцијалног загађења, могућност контаминације велика, а потенцијална опасност по животну средину средња или велика, па је неопходна хитна верификација загађењења или предузимање хитних активности за ремедијацију.
  12.  У 10% испитиваних узорака концентрација никла премашује 100 mg/kg,

    а МДК никла износи 50 mg/kg  Високе концентрације никла су регистроване на серпентинској маси Златибора, Радочела, Жељина, Гоча, Столова, Копаоника и на обронцима Дели Јована, долине Велике Мораве и Колубаре.
  13.  У 7,6% испитиваних узорака концентрација хрома премашује МДК 

    Најчешће је на истим локалитетима где постоји загађење никлом.  Антропогеним утицајем уношењем фосфорних ђубрива и у близини металуршких постројења.
  14.  У 91,7% испитиваних узорака концентрација бакра премашује МДК 

    Високе концентрације забележене су у околини Борског и Мајданпечког рудника (експлоатација и топљење), у виноградима Александровачке жупе и воћњацима у подножју Космаја (агрохемијска средства).
  15.  У 3,4% испитиваних узорака концентрација олова премашује МДК олова

    од 100 mg/kg  Заступљеност дуж аутопута Београд-Ниш и Ибарске магистрале. Разлог томе су моторна возила и природна заступљеност
  16.  У 0,2% испитиваних узорака земљишта концентрација цинка премашује МДК

     у 2,7% испитиваних узорака концентрација цинка је мања од 10 mg/kg што није повољно због исхране биљака.
  17.  Садржај живе само у три узорка прелази концентрацију 2

    mg/kg, која може изазвати штетне ефекте на средину која је у контакту са земљиштем.
  18.  У 5% испитиваних узорака земљишта концентрација арсена премашује максимално

    дозовљену концентрацију  Високе концентрације арсена забележене су у околини РТБ Бор, дуж пута Бор-Жагубица, у долини реке Тимок и на потезу Владичин Хан-Врање-Бујановац У првим случајевима разлог су емисија арсена из Тимочких рудника каменог угља и при преради сулфидне руде бакра, док је у другом случају геохемијско загађење
  19.  Мнпги тешки метали имају тпксичнп дејствп (Cd, As, Cr,

    Hg, Pb...)  Канцерпгенп дејствп (Cd, ппједини пестициди)  Блажи ефекти дејства ппјединих загађивача ппреклпм из земљишта манифестју се у виду главпбпља, мучнина, зампра, иритација пчију и др.  Штетни ефекти зависе пд врсте загађујуће супстанце, начина оенпг унпса у прганизам чпвека, механизма делпваоа штетних и ппасних материја, кап и псетљивпсти излпжене пппулације.
  20.  У оквиру истраживања разматрано је и питање који су

    ризици главни приоритети за иницирање мера за смањење ризика по здравље људи и животну средину на контаминираним локалитетима.
  21.  Утицаји кпнтаминиранпг земљишта на здравље људи су брпјни и

    разнпврсни, и у пснпви зависе пд врсте загађујуће супстанце, начина оенпг унпса у прганизам чпвека, механизма делпваоа штетних и ппасних материја, кап и псетљивпсти излпжене пппулације.  На ппљппривредним ппвршинама велику ппаснпст представљају пстаци пестицида. Имајући у виду да јпш увек не ппстпје ппдаци п штетнпсти, тј. здравственим ефектима ниских кпнцентрација резидуа пестицида у земљишту (нпр. исппд 0,01 mg/kg), неппхпднп је даља истраживаоа усмерити ка решаваоу пвпг прпблема.  Такпђе, неппхпднп је утврдити метпдплпгију за пдређиваое нивпа кпнцентрација ппасних и штетних материја у земљишту за кпје се претппставља, или ппузданп зна, да имају штетне ефекте пп људскп здравље и живптну средину.