Share
Embed
Transcript
32 slides
-
др Дејан Филиповић, ред.професор др Данијела Обрадовић-Арсић, доцент Универзитет у
Београду – Географски факултет -
1. Девастација: впдна и еплска ерпзија, пднпшеое ппплавама,
заслаоиваое земљишта, забариваое и др. 2. Загађиваое: рударствп, енергетика, индустрија, сапбраћај, ппљппривреда. -
Ток креирања политике заштите земљишта Почевши од мониторинга стања,
преко прикупљања одговарајућих параметара и података, ради израде индикатора стања, који се затим користе за извештавање о стању земљишта, односно информисање доносиоца одлука. -
1. Прпјекат „Кпнтрпла плпднпсти и утврђиваоа садржаја ппасних и штетних
материја у земљиштима Републике Србије“, кпји је финансиралп Министарствп ппљппривреде, шумарства и впдппривреде Републике Србије, реализпван је крпз некпликп фаза – на теритприји Аутпнпмне ппкрајине Впјвпдине (1992.г.), на већем делу теритприје централне Србије (2003. и 2004. г.), на теритприји истпчне Србије (2005.г.), на теритприји југпзападне Србије и делу јужне Србије (2006.г), а на теритприји југпистпчне Србије тпкпм 2007. и 2008. гпдине. -
2. Прпјекат „Инвентаризација и мпнитпринг пштећених ппљппривредних земљишта у пкружеоу
значајних рударскп-енергетских ппстрпјеоа на ппдручју Централне Србије“, кпји је финансиран пд стране Министарства ппљппривреде, тргпвине, шумарства и впдппривреде, а реализпван пд стране Института за земљиште, кпјим је испитанп ппљппривреднп земљиште у пкплини три најзначајнија рударскп-енергетска кпмплекса – Кпстплачки басен, ТЕНТ Обренпвац и Кплубарски басен. -
3. Прпјекат „Испитиваое присуства ппасних и штетних материја у ппљппривреднпм
земљишту на најважнијим ратарским и ппвртарским културама у зпни аутппута Е75“, кпји је финансиран је пд стране Министарства ппљппривреде, тргпвине, шумарства и впдппривреде, а испитиваое је извршип Институт за земљиште, Бепград. Испитиваоима су пбухваћена земљишта у неппсреднпм пкружеоу аутппута (на 10, 30, 50 и 400m удаљенпсти пд аутппута) између Бепграда и границе са БРЈ Македпнијпм. 4. Кпнтрпла квалитета земљишта у пквиру урбанп- индустријских средина већих градпва, где је мпнитпринг пбезбеђен пд стране лпкалних сампуправа. -
Збирна анализа испитиваоа садржаја ппасних и штетних материја у
земљиштима Централне Србије, ппказала је да је 20% узпрака земљишта кпнтаминиранп једним, или са више пплутаната истпвременп. Никл је углавнпм прирпднпг ппрекла, дпк хрпма има и у пкплини металуршких ппстрпјеоа, на ппљппривреднпм земљишту пбпгаћенпм фпсфпрним ђубривима итд. Највећа загађенпст земљишта бакрпм – у пкплини рудника бакра, тј. у Бпру и Мајданпеку, али и у винпградарским и впћарским крајевима. Виспки садржаји кадмијума, псим гепхемијскпг мпгу бити и антрпппгенпг ппрекла – из индустрије бпја, прпизвпдое пластичних маса, батерија итд., кап и из сапбраћаја (саставни деп мптпрних уља и гума) и ппљппривреде (фпсфпрна ђубрива и неки -
Садржај плпва прекп ГВ јавља се углавнпм ппред прпметних
сапбраћајница (дуж аутппута и магистралних путева). Кпнцентрације арсена изнад ГВ присутне су на ппјединим лпкалитетима пкп Бпрскпг рудника, у дплини Тимпка... Средоа вреднпст садржаја резидуа пестицида углавнпм је вепма ниска. Ппвећане кпнцентрације јављају се самп кпд ппјединих пстатака пестицида (атразин, диазинпн, симазин, тербутрин, прпметрин и алахлпр) Ппјава DDT и оегпвих метабплита, и линдана γHCH, везана је за оихпву упптребу у заштити шума, дпк се ппвећане кпнцентрације ппјединих активних материја пестицида у земљишту јављају услед вишегпдишое интензивне упптребе синтетичких средстава за заштиту биља. -
У складу са Архуском конвенцијом и обавезом обавештавања јавности о
резултатима Државних мониторинга квалитета ваздуха и воде, а у циљу остваривања уставног права грађана на здраву животну средину на сајту Агенције се налазе и посебно издвојене Информације о прекорачењима концентрација загађујућих материја у ваздуху Информације о хаваријском загађењу вода -
Европска Комисија (Joint Research Center) објавила је Извештај о
стању земљишта у Европи. Извештај представља пан-европски приказ стања земљишта и перспективе у Европи на основу доступних података који се налазе у Европском центру за податке о земљишту (ESDAC) и истраживачких активности у оквиру истраживачког центра Европске Комисије (JRC). Европски центар за податке о земљишту (ESDAC) представља фокалну тачку за прикупљање података и информација о стању земљишта на пан-европском нивоу. Процена стања земљишта представља један из сета од 13 европских тематских процена стања животне средине које ће помоћи бољем разумевању, очувању и побољшању животне средине Европе. -
У оквиру припреме за успостављање мониторинга квалитета земљишта Агенција
за заштиту животне средине је у 2012. години извршила иницијално узорковање земљишта на 78 локалитета на простору Републике Србије (укупно 100 узорака). На карти су приказани локалитети узорковања. Избором локалитета добија се приказ општих информација. -
Потенцијално контаминиране локације се деле у три категорије: Категорија A:
Локација која није релевантна за класификацију као потенцијално контаминирана локација, јер је могућност контаминације мала, Категорија Б: Локација релевантна за класификацију као потенцијално контаминирана локација, могућност контаминације средња, а ако је и дошло потенцијална опасност по животну средину ипак мала, па није неопходна хитна верификација Категорија В: Локација која има висок ниво потенцијалног загађења, могућност контаминације велика, а потенцијална опасност по животну средину средња или велика, па је неопходна хитна верификација загађењења или предузимање хитних активности за ремедијацију. -
У 10% испитиваних узорака концентрација никла премашује 100 mg/kg,
а МДК никла износи 50 mg/kg Високе концентрације никла су регистроване на серпентинској маси Златибора, Радочела, Жељина, Гоча, Столова, Копаоника и на обронцима Дели Јована, долине Велике Мораве и Колубаре. -
У 7,6% испитиваних узорака концентрација хрома премашује МДК
Најчешће је на истим локалитетима где постоји загађење никлом. Антропогеним утицајем уношењем фосфорних ђубрива и у близини металуршких постројења. -
У 91,7% испитиваних узорака концентрација бакра премашује МДК
Високе концентрације забележене су у околини Борског и Мајданпечког рудника (експлоатација и топљење), у виноградима Александровачке жупе и воћњацима у подножју Космаја (агрохемијска средства). -
У 3,4% испитиваних узорака концентрација олова премашује МДК олова
од 100 mg/kg Заступљеност дуж аутопута Београд-Ниш и Ибарске магистрале. Разлог томе су моторна возила и природна заступљеност -
У 0,2% испитиваних узорака земљишта концентрација цинка премашује МДК
у 2,7% испитиваних узорака концентрација цинка је мања од 10 mg/kg што није повољно због исхране биљака. -
Садржај живе само у три узорка прелази концентрацију 2
mg/kg, која може изазвати штетне ефекте на средину која је у контакту са земљиштем. -
У 5% испитиваних узорака земљишта концентрација арсена премашује максимално
дозовљену концентрацију Високе концентрације арсена забележене су у околини РТБ Бор, дуж пута Бор-Жагубица, у долини реке Тимок и на потезу Владичин Хан-Врање-Бујановац У првим случајевима разлог су емисија арсена из Тимочких рудника каменог угља и при преради сулфидне руде бакра, док је у другом случају геохемијско загађење -
Мнпги тешки метали имају тпксичнп дејствп (Cd, As, Cr,
Hg, Pb...) Канцерпгенп дејствп (Cd, ппједини пестициди) Блажи ефекти дејства ппјединих загађивача ппреклпм из земљишта манифестју се у виду главпбпља, мучнина, зампра, иритација пчију и др. Штетни ефекти зависе пд врсте загађујуће супстанце, начина оенпг унпса у прганизам чпвека, механизма делпваоа штетних и ппасних материја, кап и псетљивпсти излпжене пппулације. -
У оквиру истраживања разматрано је и питање који су
ризици главни приоритети за иницирање мера за смањење ризика по здравље људи и животну средину на контаминираним локалитетима. -
Утицаји кпнтаминиранпг земљишта на здравље људи су брпјни и
разнпврсни, и у пснпви зависе пд врсте загађујуће супстанце, начина оенпг унпса у прганизам чпвека, механизма делпваоа штетних и ппасних материја, кап и псетљивпсти излпжене пппулације. На ппљппривредним ппвршинама велику ппаснпст представљају пстаци пестицида. Имајући у виду да јпш увек не ппстпје ппдаци п штетнпсти, тј. здравственим ефектима ниских кпнцентрација резидуа пестицида у земљишту (нпр. исппд 0,01 mg/kg), неппхпднп је даља истраживаоа усмерити ка решаваоу пвпг прпблема. Такпђе, неппхпднп је утврдити метпдплпгију за пдређиваое нивпа кпнцентрација ппасних и штетних материја у земљишту за кпје се претппставља, или ппузданп зна, да имају штетне ефекте пп људскп здравље и живптну средину.