"Najčešće zarazne bolesti kod školske dece" dr med., specijalista epidemiologije

seminar "Zdrava škola" održan 29.11.2013. godine

Transcript

1. NAJČEŠĆE ZARAZNE BOLESTI ŠKOLSKE DECE Dragiša Mitić, P. Marušić, S. Živković
2.  Najčešće zarazne bolesti kod školske dece jesu Akutne Respiratorne Infekcije (ARI)  Uzrok su odsustvovanja iz škole u 60-80% slučajeva  Najčešće su blagog kliničkog toka, mada mogu poprimiti i ozbiljan tok  Crevne zarazne bolesti se nalaze na drugom mestu po učestalosti među školskom decom  Najčešće se javljaju u pojedinačnom obliku, mada nisu retke ni epidemije (naročito u zatvorenim kolektivima sa zajedničkom ishranom)
3. 1. Akutni faringitis i tonzilitis - J02/03 2. Influenza (grip) - J10/11 3. Pneumonia (virusna i bakterijska) – J12-18 4. Akutni bronhitis – J20 Osipne groznice: 1. Šarlah (Scarlatina) 2. Varicela (Varicella) 3. Male boginje (Morbilli) 4. Rubela (Rubella) 5. Erythema infectiosum – Parvovirus B19 6. Trodnevna groznica (Exanthema subitum) - HHV 6 7. Variola
4. 1. Bakterije - Streptococcus beta haemolythicus A i B, - Streptococcus pneumoniae - Naisseria meningitidis - Haemophylus influenzae B - Bordetella pertussis 2. Virusi - Influenza virus - Virus parotitisa (Mumps) - Parainfluenza virus - Epstein-Barrov virus - Adenovirusi - Enterovirusi ( Coxsackie A-9, - Rhinovirusi, Coronavirusi B-4,B-5,ECHO 9,19,20 ) - Respiratorni sincicijalni virus (RSV) - Virus morbilla, Rubellavirus
5. Prema izveštajima predškolskih i školskih dispanzera za 2012.godinu, koji svakodnevno dostavljaju svoje izveštaje ZJZ “Timok”, najčešće Akutne respiratorne infekcije (ARI) su: 1. Akutni faringitis i tonzilitis – 90% 2. Akutni bronhitis – 8,9% 3. Influenza – 1% 4. Pneumonia – 0,1%
6.  Sluzokoža respiratornog trakta  Predilekciona mesta: - nazofarinks (meningokok) - konjuktive (morbili, pertusis) - usna duplja, bukofarinks (streptokok) - koža (infekcija kože i rane-streptokok)  ZARAZNOST – najveća u kataralnom stadijumu - period maksimalnog razmnožavanja agensa  IZVOR INFEKCIJE – sekret disajnih puteva obolelih osoba ili kliconoša
7.  Kapljični put  Vazduh (Welsovi nukleusi, prašina)  Kontakt - direktni (poljubac) - indirektni (sveže kontaminirani predmeti)  Hrana (mleko) - šarlah
8. - najveći epidemiološki značaj - najefikasniji put prenošenja ( oko 500 puta efikasniji od kontakta prljavim rukama) * Fligeove kapi se izbacuju u toku kijanja, kašljanja, glasnog govora, pevanja i smejanja * veličine su 100 mikrona do 1 mm * domet im je 1,5-2m, kratko se održavaju u vazduhu jer su teške i lako padaju; lakše kapi imaju veći domet
9. * Welsovi nukleusi nastaju isparavanjem vode iz Fligeovih kapi - to je indirektni put prenosa jer ne zahteva prisustvo rezervoara - ostaju satima u vazduhu -čest su put prenosa u bolničkim uslovima * Prašina (sasušeni sekret)- najmanje efikasan i svojstven samo najotpornijim prouzrokovačima
10.  Opšta i jednaka u svim uzrastima  češće je oboljevanje dece od ARI koje ostavljaju dugotrajni imunitet, zato što su odrasli već oboleli ili su vakcinisani DISPOZICIJA  sklonost ka respitornim infekcijama je daleko veća u odnosu na crevne zarazne bolesti, pre svega zbog lakoće širenja i male infektivne doze IMUNITET a. Kratkotrajan, tipski specifičan (rhinovirusi, adenovirusi, streptokok, grip ) b. Dugotrajan, trajan (osipne groznice, parotitis) c. Tiha imunizacija (epidemijski meningitis) – najveći broj obolelih ima asimptomatsku infekciju i tako se imunizuje
11. 0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 J02/J03 J10/J11 J12-J18 J20
12.  OPŠTE MERE PREVENCIJE - nisu mnogo efikasne!!! 1. Prema rezervoarima - teško se otkrivaju kliconoše, obično slučajno pri sistematskim pregledima ( šarlah) 2. Prema putevima prenošenja - često provetravanje prostorija za vreme odmora - zabrana odlaska bolesne dece u školu ili vrtić - vlažno čišćenje i dezinfekcija prostorija - izbegavanje ljubljenja sa inficiranom osobom - pranje posuđa, pribora za jelo, igračaka (značajno za vrtiće) - upotreba papirnatih maramica prilikom kijanja (pokrivanje usta i nosa maramicom) - kijanje u pregib lakta, a ne u dlan - pranje ruku vodom i sapunom posle kijanja i kašljanja, pre obroka - smeštaj “glava-noge” u vrtićima
13. 3. Prema ulaznom mestu - maske (višeslojne, prekrivaju usta i nos, koriste se do 3h, nakon upotrebe se bacaju, nikada se upotrebljene ne koriste ponovo) - zaštitne naočare 4. Prema dispoziciji - ishrana bogata vitaminima - boravak u suvim prostorijama - pravilan režim rada i odmora
14.  SPECIFIČNE MERE PREVENCIJE - daleko efikasnije!!! Vakcinacija - BCG ( TBC) - DTP (diferija i pertusis) - MMR (morbili,parotitis,rubela) - Vaxigrip (grip) - ActHib ( haemophylus influenzae) - Pneumo 23 (peumokok)
15.  Nalaze se na drugom mestu po učestalosti među školskom decom  Nazivaju se još i “bolesti prljavih ruku”  Najčešće bolesti iz ove grupe su: 1. Infectio intestinalis bacterialis non specificata (A 04.9) 2. Diarrhoea et gastroenteritis causa infectionis suspecta (A 09) 3. Salmonellosis (A 02) 4. Intoxicatio alimentaris bacterialis non spec. (A 05.9) 5. Hepatitis A (B 15.9)
16. 1. Bakterije - Salmonellae, Shigellae, Campylobacter jejuni, E.coli 2. Virusi - Hepatitis A virus - Rotavirus, Norovirusi 3. Toksini - Stafilokokni toksin (Staphylococcus aureus)
17.  Sluzokoža digestivnog trakta OSETLJIVOST  opšta, manje izražena u odnosu na respiratorne zarazne bolesti SEZONA  letnji period i rana jesen 1. povoljne temperature za razvoj mikroorganizama 2. veća količina voća i povrća se jede, a koja se često ne opere adekvatno 3. često se jede van kuće – nemogućnost pranja ruku 4. više se znojimo, manje HCL u želucu koja služi kao barijera
18.  Kontakt 1. direktan kontakt – prljavim rukama se obolela osoba ili kliconoša rukuje sa drugom osobom 2. indirektan kontakt – prljavim rukama se zagade predmeti iz okoline obolelog (kvake nužnika, pribor za jelo)  Hrana (šigeloza, salmoneloza, hepatitis A)  Voda (kolera, trbušni tifus, hepatitis A)  Vektori – muve (bacilarna dizenterija)
19.  OPŠTE MERE PREVENCIJE - imaju najveći značaj 1. otkrivanje rezervoara zaraze tj. kliconoša u humanoj populaciji, lečenje i udaljavanje sa radnih mesta ako rade u proizvodnji hrane 2. redovno i pravilno pranje ruku vodom i tečnim sapunom, a nakon toga brisanje ruku papirnatim ubrusima 3. obezbeđivanje higijenski ispravne vode za piće 4. obezbeđivanje higijenskih uslova za čuvanje, transport i obradu namirnica – 10 zlatnih pravila SZO za pripremu bezbedne hrane 5. izgradnja kanalizacione mreže 6. adekvatna dispozicija otpadnih materija 7. efikasno suzbijanje muva, stavljanje mreža na prozorima
20. 10 zlatnih pravila SZO za pripremu bezbedne hrane: 1. Bezbedan postupak obrade hrane – skratiti vreme pripremanje hrane na <4 h 2. Brižljivo i temeljno kuvanje hrane – minimum 70°C, uz mešanje 3. Pripremljenu hranu odmah jesti ili čuvati na temperturi <5C ili >60°C 4. Termičku obrađenu hranu ne čuvati duže od 2 h na sobnoj temperaturi 5. Ne držati hranu dugo u frižideru, temeljno podgrejati kuvanu hranu 6. Sprečiti mešanje sirove i termički obrađene namirnice – ne koristiti isti pribor za sečenje sirove i termički obrađene hrane (nož, daske) 7. Često pranje ruku pre, u toku i posle pripremanja hrane, posle toaleta 8. Besprekorna čistoća radnih površina i kuhinjskog pribora 9. Zaštita hrane od pristupa insekata, glodara 10. Korišćenje higijenski ispravne vode za piće, pripremanje hrane, pranje sudova, pribora
21.  SPECIFIČNE MERE PREVENCIJE - imaju manji značaj Vakcinacija  Trbušni tifus (Typhim Vi) – u upotrebi  Hepatitis A – u upotrebi, retko se koristi  Kolera – u upotrebi, ograničena efikasnost, kratko traje  Poliomijelitis – u upotrebi (obavezna vakcina)  Šigeloza (živa peroralna i polisaharidna vakcina) - u fazi razvoja  Botulizam – u fazi ispitivanja
22.  Učestalost zaraznih bolesti među školskom decom se može smanjiti uz adekvatnu edukaciju o putevima prenosa i merama prevencije najčešćih zaraznih bolesti svih relevantnih činilaca koji su odgovorni za njihovo zdravlje, a to su sama deca, njihovi roditelji, nastavnici i zdravstveni radnici