$30 off During Our Annual Pro Sale. View Details »

Zdravstveni informacioni sistem

Nenad
April 13, 2014
480

Zdravstveni informacioni sistem

Nenad

April 13, 2014
Tweet

Transcript

  1. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM DANAS

  2. Ako je fiziologija logika života, a patologija logika bolesti, onda

    je medicinska informatika logika zdravstvene zaštite.” Enrico Coiera
  3.  Medicinska informatika je nauka koja izučava zakonitosti stvaranja, prenosa,

    obrade i korišćenja informacija, podataka i znanja u cilju rešavanja medicinskih problema. Za njen nastanak i razvoj vaţni su rezultati Lajbnica i Bula (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, fizičar i matematičar i George Boole, matematičar i logičar).
  4. Prema preporukama Međunarodne asocijacije za medicinsku informatiku (International Association for

    Medical Informatics - IMIA, http://www.imia.org), među razlozima zbog kojih je medicinska informatika posebno vaţna pri obrazovanju doktora medicine navode se i sedeći: Da bi se uspešno išlo u korak s brzinom rasta medicinskog znanja, nuţno je koristiti nove metodologije korišćenja podataka/informacija i savremene informacione i komunikacione tehnologije; Zdravstveni radnici koje dobro vladaju metodama medicinske informatike moći će kvalitetno da koristi medicinske informacije, i da kompetentno i odgovorno koriste savremenu informacionu i komunikacionu tehnologiju.
  5. Osnovna karakteristika informacionih sistema zdravstvenih ustanova je da su nastali

    iz potrebe za automatizacijom tehnologije procesa rada u sloţenim zdravstvenim ustanovama sa ciljem davanja podrške u medicinskom odlučivanju i obezbeđivanju uslova za upravljanje.  Bolnički  Vanbolnički
  6.  Srpski zdravstveni sistem se do sada prvenstveno oslanjao na

    zastarelu papirnu dokumentaciju. Inicijalni korake prevazilaţenja ovog stanja je preduzelo Ministarstvo Zdravlja Republike Srbije s namerom da razvije i implementira mnogo efikasniji i efektivniji sistem zdravstvene evidencije.  Ideja Ministarstva zdravlja je usaglašavanje našeg zdravstvenog sistema sa relevantnim standardima Evropske Unije, a sve to kroz izgradnju Integrisanog zdravstvenog informacionog sitema (IHIS).  Inicijalni je projekat „Razvoj zdravstva Srbije - dodatno finansiranje“ koji predstavlja nastavak projekta „Razvoj zdravstva Srbije“,
  7. Savremeni integralni BIS predstavlja fuziju povezanih sistema: 1. sistem za

    rad sa pacijentima; 2. finansijski sistem; 3. menadţment i planiranje; 4. sistem kontrole kvaliteta.
  8. BOLNIČKI INFORMACIONI SISTEM MENADŽMENT & PLANIRANJE Prijem & Otpust bolesnika

    Računovodstvo & Finansiranje BOLNIČKA SLUŽBA Satelitska apoteka Priručni magacin Centralna apoteka Medicinska statistika Telemedicina Patohistološka laboratorija Biohemiijska laboratorija RÖ dijagnostika
  9. Zdravstveni informacioni sistem donosi:  Ukidanje papirne medicinske dokumentacije, elektronska

    registracija pacijenata.  Elektronska istorija bolesti (elektronski zdravstveni karton-EZK) se definiše kao: 1.zbirka elektronskih zdravstvenih informacija o licima; 2.neposredni elektronski pristup do pacijenta; 3.podrška u donošenju odluka zdravstvenoj sluţbi, čime se poboljšava kvalitet, bezbednost i efikasnost; 4.podrška efikasnom pruţanju zdravstvenih usluga.
  10. Elektronski zdravstveni karton je longitudinalna elektronska evidencija o pacijenatovom zdravlju

    generisan u toku svake posete zdravstvenom sistemu. Uključuje sledeće informacije: istoriju zdravstvenog stanja, imunizaciju, vitalne znake, anamnezu, lekove, dijagnostičke izveštaje. Elektronski zdravstveni karton automatizuje i pojednostavljuje rad doktora medicine. Prikazuje evidenciju svih susreta doktora medicine i pacijenta, kao i druge informacije značajne za zdravstveno stanje pacijenta.
  11. Prednosti elektronske istorije bolesti/elekronskog zdravstvenog kartona su:  doprinos kvalitetu

    zdravstvene zaštite;  više vremena za neposrednu brigu i rad sa pacijentima;  efikasnije zakazivanje pregleda, evidencija izabranog lekara i bolovanja  jednostavnije fakturisanje usluga;  doprinosi kvalitetnijim naučnim i statističkim istraţivanjima;  ušteda u potrošnji lekova i potrošnog materijala;  smanjen utrošak papira, štampanje potrebne dokumentacije, uputa, naloga, recepata;  automatsko arhiviranje i kvalitetno čuvanje podataka.
  12.  Elektronsko registrovanje zdravstvenih informacija, biće saglasano Zakonu o zdravstvenoj

    zaštiti i Evropskoj povelji o pravima pacijenta, očekuje se mnogostruki benefit u procesu zdravstvene zaštite.  Doktori medicine će brţe i jednostavnije koristiti potrebne podatke, što će doprineti boljem uvidu u zdravstveno stanje pacijenata. Doktori medicine će sve podatke o pacijentu dobijati trenutno, sa zanemarljivom mogućnošću greške.  Pojedinačni zdravstveni informacioni sistemi u skorijoj budućnosti biće deo Integrisanog zdravstvenog sistema Srbije, neophodno je stvoriti preduslove za uniformnost softvera.  Kod nas je definisan Nacionalni minimalni skup podataka i Standardi koji moraju biti sadrţan u elektronskoj zdravstvenoj dokumentaciji (EZD) svih zdravstvenih ustanova u Srbiji koje razvijaju svoje individualne informacione sisteme.
  13. Od informatike u zdravstvu se očekuje:  Vođenje medicinske dokumentacije

     Korišćenje u medicinskoj dijagnostici  Korišćenje u terapiji i rehabilitaciji  Primena u organizaciji zdravstvene zaštite  Primena u medicinskim istraţivanjima  Primena u medicinskoj edukaciji
  14. Retrospektivna studija prikaza etapne implementacije informacionih tehnologija na primeru Opšte

    bolnice u Leskovacu za period od 2004. do 2012. godine. Opšta bolnica pruţa bolničku zdravstvenu zaštitu svim stanovnicima Jablaničkog okruga (opštine Leskovac, Vlasotince, Lebane, Bojnik, Medveđa i Crna Trava). Prema popisu iz 2011. godine to je 224.027 stanovnika. Bolnica prema Uredbi o Planu mreţe zdravstvenih ustanova ima 795 postelja, bez postelja na neonatologiji (60 postelja), postelja u dnevnim bolnicama (38 postelja) i postelja za pratioce. U broj od 795 postelja uračunato je 40 postelja namenjenih intezivnoj nezi bolesnika.
  15. None
  16. None
  17.  Softverski posmatrano, za svaki zadatak ili funkcionalnu grupu na

    hijerarhijskom nivou BIS-a, razvijen je odgovarajući modul. Broj modula nije ograničen i nije konačan.  Za specifične zahteve ostavljena je mogućnost nesmetanog razvijanja i implementiranje dodatnih modula.  Firma ComTrade je dodala modul za fakturisanje pruţenih usluga prema Fondu za zdravstveno osiguranje, modul koji se odnosi na kontrolu zaliha u magacinima.
  18. Informatičari Opšte bolnice Leskovac su kreirali osnovne module koji će

    omogućiti definisanje organizacione strukture ustanove i obavljanje osnovnih funkcija u pripremi Informacionog sistema za rad sa pacijentima, a koji će, zahvaljujući interoperabilnosti „HIS” programa biti povezani na sistem. Osnovni moduli su: 1. Osoblje 2. Odeljenja 3. Ordinacije 4. Lekovi 5. Apoteke (bolnička i priručne)
  19. 1. Osoblje  Modul podrţava osnovne informacije o osoblju u

    zdravstvenoj ustanovi (ime, prezime, adresa, JMBG, licenca, specijalnosti i dr.). Klasifikacija je po radnom mestu, funkciji, grupama specijalnosti i dr. Modul omogućuje da se sastavlja i odrţava raspored rada i deţurstva osoblja. 2. Odeljenja  Modul podrţava informacije o strukturi stacionarnog dela ustanove. Postoji mogućnost podrške grafičkih informacija o realnom rasporedu soba i kreveta u njima, njihova tekuća i ranija zauzetost, propisivanje i evidencija izdatih lekova i medicinskih sredstava, zdravstvenih usluga i dijeta.
  20. 3. Ordinacije  Modul sadrţi informacije o ordinacijama i dijagnostičkim

    kabinetima u zdravstvenoj ustanovi. Podrţava raspored rada osoblja u ordinacijama. Podrţava proces zakazivanja pregleda 4. Lekovi  Modul, baziran na ATC klasifikaciji, sadrţi potpune informacije o lekovima odobrenim za korišćenje, uključujući i mogućnost da se unesu dodatne informacije o leku- farmakokinetika, hemijski sastav, dejstvo, indikacije, kontraindikacije, neţeljeni efekti, način upotrebe, intoksikacija, interakcije, upozorenja, način pakovanja 5. Bolnička apoteka  Modul podrţava osnovne operacije i obračune za Bolničku apoteku, kao i vezu sa priručnim apotekama na odeljenjima. Sistem vodi automatsku evidenciju utrošenih lekova i medicinskih sredstava iz bolničke apoteke tako da je uvek dostupno stanje lekova po partijama sa rokovima trajanja.
  21. Tok informacija u okviru bolnice  Bolnički informacioni sistem se

    realizuje kroz horizontalno organizovanje funkcionalnih celina i vertikalno povezivanje. Strukturu bolničkog informacionog sistema čine tri hijerarhijska nivoa.  Na prvom – baznom nivou je skup informacionih podsistema kojima se realizuju sloţene, uglavnom zdravstvene funkcije prikupljanja podataka, nadzora, sinhronizacije rada i upravljanja pojedinačnim sluţbama kao funkcionalnim celinama.  Drugi – logistički nivo objedinjuje sve informacije baznog nivoa iz ugla sinhronizacije rada zdravstvene ustanove kao celine. Realizuju se funkcije prikupljanja, filtriranja i hronološkog memorisanja svih relevantnih informacija, na osnovu kojih se formiraju periodični, a po zahtevu i drugi izveštaji.  Upravni ili treći hijerarhijski nivo, upravlja zdravstvenom ustanovom tako što realizuje funkcije strateškog praćenja, sinhronizacije i planiranja rada svih funkcionalnih podsistema.
  22. Medicinska sestra/tehničar moţe da: • koristi modul za zakazivanje pregleda

    i registraciju pacijenata; • unosi podatke o aplikovanoj terapiji i pruţenim uslugama; Doktor medicine moţe: • unositi podatke o obavljenim pregledima, dijagnostičkim procedurama, operacijama; • videti sve podatke o pacijentu, pre svega istoriju bolesti; • zakazati naredni pregled; • naručiti dijagnostičke usluge; • zatraţiti konsultativni pregled drugog specijaliste; • izdati nalog za premeštaj pacijenta na drugo odeljenje; • izvršiti otpust pacijenta iz stacionara.
  23.  Bolnički informacioni sistem ispunjava sledeće: 1. Ne menja internu

    organizaciju ustanove, nego je u potpunosti podrţava; 2. Ne menja metodologiju rada bolnice, što se prvenstveno odnosi na tokove podataka i procese obrade podataka u pojedinim organizacionim jedinicama ustanove. 3. Koncepcija softvera je takva da omogućuje dalji razvoj u skladu sa postojećom reformom zdravstva i zahtevima od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Fonda za zdravstveno osiguranje.
  24. Uvođenjem BIS-a u Opštoj bolnici Leskovac očekuje se:  Podatak

    se unosi jedanput, tamo gde prvi put nastane;  Podatak je odmah vidljiv i dostupan svima u procesu rada;  Nema bespotrebne papirologije;  Smanjen broj grešaka (kontrola na unosu);  Povećana konzistentnost i kvalitet podataka;  Jednostavno praćenje odgovornosti unutar procesa rada;  Brzo i jednistavno izveštavanje;  Smanjenje troškova;  Elektronska istorija bolesti (sve o pacijentu na jednom mestu
  25.  Korišćenje BIS-a doprineće kvalitetu pruţanja zdravstvene zaštite. Umesto mukotrpnog

    pretraţivanja po papirnoj evidenciji i dešifrovanja rukopisa i skraćenica, informacije će biti dostupne odmah i biće pouzdane. Podaci iz kliničke prakse će biti bolje struktuirani i novi klinički dokazi mogu biti brţe uvedeni u svakodnevnu praksu. Informacioni sistem će biti instrument koji će omogućiti da se klinička praksa vodi u skladu sa principima medicine zasnovane na dokazima.  Uvođenje BIS-a dovešće do poboljšanja organizacije rada, radne discipline, logistike i opšteg upravljanja bolnicom.
  26. U opštoj bolnici u Leskovcu danas ima: 10 servera 450

    računara 245 štampača 20 smart čitača ličnih karata i zdravstvenih knjiţica 12 bar kod čitača 2 bar kod štampača. Problem je samo u tome što je sa promenom rukovodstva bolnice izbačen ZIS softver iz upotrebe, tako da cela priča u opštoj bolnici u Leskovcu više ne postoji. Menadžment je kupio novi softver od firme BitImpex, ali samo deo koji se odnosi na finansije (faktura i knjigovodstvo), medicinskog dela više nema. Rasturen je čak i odsek informacionog sistema i sem dvojice zaposlenih, svi ostali su prebačeni u odsek za fakturisanje.
  27. Retrospektivna studija prikaza etapne implementacije informacionih tehnologija na primeru Doma

    zdravlja Kuršumlija. Dom zdravlja Kuršumlija se bavi pruţanjem primarne i sekundarne zdravstvene zaštite jer je u njegovom satavu i stacionar od 20 postelja. Zdravstvena zaštita se pruţa na teritoriji Opštine Kuršumlija površine 951 km2, sa 90 naseljenih mesta, od kojih je od sedišta DZ Kuršumlija najudaljenije mesto Ţeljevo (47,5 km). ZC Toplica u Prokuplju udaljen je 35 km, a KC Niš 70 km. DZ Kuršumlija ima 157 ugovorenih radnika, i to 135 za primarnu zdravstvenu zaštitu, 10 za sekundarnu i 12 za oblast stomatologije.
  28. ORGANIZACIONA STRUKTURA DOMA ZDRAVLJA KURŠUMLIJA 1. Sluţba za zdravstvenu zaštutu

    odraslih i radnika, sa kućnim lečenjem i Hitnom medicinskom pomoći. 2. Sluţba za zdravstvenu zaštitu dece, školske dece i ţena, sa polivalentnom patronaţom. 3. Stacionar sa specijalističkom konsultativnom delatnošću. 4. Sluţba za laboratorijsku i Ro dijagnostiku. 5. Sluţba stomatologije. 6. Sluţba za pravne, ekonomske, tehničke i druge slične poslove.
  29. None
  30.  Dom zdravlja Kuršumlija od početka 2009. godine počeo je

    sa korišćenjem nove aplikacije za vođenje elektronskog kartona i elektronsko fakturisanje poznato pod nazivom HEAT. Da bi ovaj projekat zaţiveo bilo je potrebno umreţavanje 28 kompjutera, koliko je imao Dom zdravlja i redovno odrţavanje mreţe.  HEAT 304 je aplikacija urađena od strane programera sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Ova aplikacija daje mogućnost kontrole rada na svim nivoima i u svakom kraku obrade podataka o osiguraniku. Pored toga HEAT 304 značajno ubrzava i olakšava rad, kako doktorima zaposlenim u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, tako i ostalom medicinskom osoblju.
  31. None
  32.  Elektronski karton je deo aplikacije koji je namenjen radu

    doktora medicine sa pacijentima, za unos podataka o poseti pacijenta, anamnezi i nalazu, dijagnozi kao i propisanoj terapiji.  On daje mogućnost brzog i jednostavnog pregleda prethodnih poseta pacijenta kao i štampanja propisane terapije odnosno recepta, što samo po sebi olakšava i automatizuje postupak obrade podataka o pacijentu, posebno imajući u vidu da postoji mogućnost očitavanja broja zdravstvene knjiţice i recepta pomoću čitača bar koda i automatskog pronalaţenja pacijenta i štampanja odgovarajućeg recepta.
  33. Program daje mogućnost potpune individualizacije i praćenje rada svakog pojedinačnog

    korisnika programa, zadavanjem ličnih korisničkih šifara. Na taj način je u potpunosti omogućen uvid u rad medicinskog osoblja, doktora medicine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa jedne strane, broja recepata koje oni izdaju, broja pacijenata i ostvarenih pregleda, kao i ostalog medicinskog osoblja sa druge strane i broja pruţenih usluga i utrošenog sanitetskog i medicinskog materijala po osiguraniku.
  34.  Pomoć u tretmanu pacijenta.  Sadrţi kompletan istorijat bolesti.

     Dobra baza podataka za naučnoistraţivački rad.  Značajan za menandţment.  Jedno od sredstava za evaluaciju rada.  Socijalno medicinski i pravni značaj.
  35. Razlog posete  hronološkim redom Pregled pacijenta (status preaesens) 

    anamneza  sadašnje stanje pacijenta, subjektivne tegobe i objektivni nalaz u času pregleda  Registracija dodatnih podataka pregleda  prvi ili ponovni pregled  akutna ili hronična bolest  prevencija ili lečenje  kućna ili patronaţna poseta  upisuje se dijagnoza po međunarodnoj klasifikaciji bolesti
  36. PREDNOSTI ELEKTRONSKOG ZDRAVSTVENOG KARTONA  Poboljšana efikasnost rada.  Više

    vremena za pacijenta i kvalitetnija medicinska usluga.  Štampanje svih medicinskih dokumenata, smanjenje utroška papira (uputi, nalozi...).  Zakazivanje pregleda.  Naučna istraţivanja.  Procena kvaliteta rada.  Automatsko prijavljivanje određenih podataka.  Brzo pronalaţenje podataka o pacijentu.  Fakturisanje usluga.
  37. Nedostatak ZIS-a  Tajnost podataka nije u potpunosti zagarantovana, jer

    se u okviru jedne sluţbe moţe pratiti rad svih doktora medicine i ako svi imaju različite lozinke.  Nedostatak elektronskog podpisa, zbog čega se paralelno vodi i dokumentacija u papirnom obliku.  Nije moguće upućivanje pacijenta elektronskim putem na dalju dijagnostiku ili konsultativne pregled jer nisu svi nivoi zdravstvene zaštite umreţeni i povezani sa ZIS-om.  Nedostatak ONLINE komunikacije sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, kako bi se svakog trenutka imala informacija o osiguraniku.
  38. Danas Dom zdravlja Kuršumlija raspolaţe sa:  50 računara 

    50 monitora  25 štampača  18 barcode reader ( bar kod čitači, nalaze se na svim šalterima)  20 card readera (ne koristimo trenutno, čeka se zamena postojeće zdravstvene knjiţice elektronskom)  2 servera  1 UBS Instaliran je novi elektronski karton HELIANT, sa većim brojem aplikacija i mogućnošću njegove dalje nadogradnje prema potrebi ustanove. Ovaj novi karton kreirali su programeri su sa Elektrotehničkog fakulteta Beograd. Sve sluţbe Doma zdravlja su umreţene i svi radnici su edukovani za rad na računaru.
  39. PLANOVI ZA BUDUĆNOST  Veb sajt doma zdravlja je zamišljen

    kao dodatni interfejs za pacijente, koji će im pruţiti dodatne usluge. Pruţiće informacije o rasporedu rada doktora medicine, a u planu je i razvoj sistema interneta. Primena prenosnih računara mogla bi da omogući doktorima medicine da na terenu imaju kompletnu istoriju bolesti i terapije.  Telemedicina predstavlja način da se uz korišćenje savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija omogući prenos medicinskih podataka sa jednog na drugo mesto, čime se medicinske usluge mogu pruţati bez obzira na fizičku lokaciju doktora medicine i pacijenta, što je vrlo bitno za dobro funkcionisanje u ruralnim sredinama
  40.  Republički fond zdravstvenog osiguranja planira da krajem 2014 godine

    u Srbiji imamo elektronski zdravstveni karton, recept, uput, elektronsko zakazivanje pregleda i konsultacija.  Svih 8.000 lekara u primarnoj zaštiti i 1.000 apoteka biće umreţeni u sistem izrade i izdavanja elektronskih recepata. Preko 60 miliona papirnatih recepata zameniće se elektronskim. Tako će se uštedeti preko 100 tona specijalnog papira i oko 2 miliona evra za izradu i štampanje recepata.  Uvođenjem elektronskog zakazivanja pregleda uštedeće se vreme i povratiti dostojanstvo zdravstvene sluţbe i pacijenata.
  41.  Uvođenjem elektronskog uputa sprečiće se gubljenje vremena i administriranje

    oko procedure njegovog izdavanja.  Uvođenjem elektronske konsultacije doktora dobiće se bolji kvalitet zdravstvene zaštite. Dobićemo mogućnost da mišljenje konsultanata bude prosledjeno putem e-maila ili SMS poruke.  Dobićemo elektronsku informaciju o svakom leku i njegovom doziranju ili upozorenje da ga ne uzimamo bez ponovne konsultacije svog izabranog lekara. Dobićemo upozorenja o interakcijama i nepodobnosti zajedničkog uzimanja raznih lekova.
  42. Porast medicinskog znanja izaziva porast ukupne količine medicinskih i drugih

    podataka u svakodnevnoj praksi. Zdravstvena zaštita postaje sve kompleksnija, povećava se broj zdravstvenih stručnjaka i njihovih specijalnosti, raste udeo novih tehnologija u medicinskoj delatnosti, a uvode se i brojni novi programi zdravstvene zaštite. Zdravstveni informacioni sistem mora biti jednobrazan za celu teritoriju države i umrežen.
  43. 1. Uvodjenje i korišćenje ZIS-a je veoma značajno, potencijal daljeg

    kvalitetnijeg pruţanja zdravstvene zaštite je u planiranju budućeg razvoja sistema. Dalji razvoj ZIS-a podrazumeva uvođenje novih modula i njihove integracije u informacioni sistem. Strategija dogradnje ZIS-a dodavanjem novih aplikacija je put ka ostvarivanju potencijala koje informacione tehnologije pruţaju. 2. Softver koji se koristi ima sledeće karakteristike: razvojnost, funkcionalnost, fleksibilnost, ekonomičnost i efikasnost.
  44. 3. Primena zdravstvenog informacionog sistema omogućiće: kvalitetniji i efikasniji pristup

    pacijentima, brţu dijagnostiku, brţi i pouzdaniji izbor lekova, veću bezbednost pacijenata, više vremena zaposlenima da pruţaju zdravstvenu zaštitu, kvalitetnije i kompletnije zdravstveno-statističko izveštavanje i brţi prenos biomedicinskog znanja. 4. Zdravstveni informacioni sistem ne menja metodologiju rada zdravstvenih ustanova, putevi prenosa informacija o zdravstvenom satnju pacijenata i procesi obrade podataka u pojedinim organizacionim jedinicama ustanove – u potpunosti su podrţani. 5. ZIS će omogućiti zakazivanje pregleda na internet stranici zdravstvene ustanove, čime će biti omogućeno da pacijent vidi u kojim terminima moţe zakazati pregled, planirajući sam svoje vreme. Preko baze podataka ovi podaci će biti automatski aţurirani. Postupak zakazivanja pregleda preko telefona ili ličnog dolaska će biti još u upotrebi, dok procenat korisnika Interneta ne dostigne zavidan nivo.
  45. 6. Elektronska istorija bolesti i elektronski zdravstveni karton su uvođenjem

    zdravstvenog informacionog sistema mogući. Uvođenje elektronske zdravstvene knjiţice bilo bi poţeljno uraditi paralelno sa uvođenjem elektronske lične karte. Na istom čipu moţe biti integrisana i mala baza podataka o zdravstvenom kartonu i ličnim podacima svake osobe. Time bi se potpuno eliminisao problem gubljenja zdravstvenog kartona ili istorije bolesti, neodgovarajuće čitkosti rukopisa, mogućih fizičkih oštećenja papira, gubljenja vremena za pronalaţenje zdravstvenog kartona u ogromnoj kartoteci.
  46. HVALA