"Značaj školske higijene" dr med. Branka Mirjačić, specijalsita higijene

seminar "Zdrava škola" održan 29.11.2013. godine

Transcript

1. Значај и улога школске хигијене Аутори др мед. Бранка Мирјачић специјалиста хигијена дипл биолог Драган Пауновић
2. Шта је школска хигијена?  Школска хигијена је превентивна медицинска дисциплина која проучава санитарно – хигијенске услове у школама и њихов утицај на физичко и психичко здравље ученика. Школска хигијена такође прати и психофизички развој деце и младих.
3. Циљ школске хигијене Циљ школске хигијене је да на основу постојећих хигијенских захтева, стандарда и норматива, негативне утицаје фактора школске средине на здравље деце сведе на најмању меру, односно да стално унапређује услове школске средине, а тиме и здравље ученика. Школска хигијена је у тесној вези са низом сродних научних дисциплина опште хигијене, педијатрије, педагогије, психологије итд. За постизање циља школске хигијене неопходна је њихова стална сарадња, као и сарадња са просветним радницима, родитељима, локалном заједницом итд.
4. Утицај фактора школске средине  На физичко здравље ученика :  Локација и начин изградње школе  Санитарно – хигијенски услови у школи  Хигијена школских просторија  Микроклиматски услови  Школски намештај  Учила  Оптерећеност наставним програмом  На психичко здравље ученика :  Педагошке методе  Режим извођења наставе  Оцењивање  Казне и награде  Међусобни односи ученика  Однос ученика и наставника  Оптерећеност наставним програмом
5. Школска зграда  По централном или павиљонском типу  На сувом, равном, порозном земљишту  Осунчаном и заштићеном од ветрова  Оријентација према југу и југоистоку  У центру микрореона – месне заједнице  Даље од фабрика и прометних улица  Материјал за изградњу треба да обезбеди добру топлотну, звучну и хидроизолацију  Снабдевена хигијенски исправном водом  Правилна диспозиција отпада  Загревање – централно  Најмање два улаза  Број ученика од 15 до 1000
6. Школско двориште  Школско двориште треба да буде ограђено, оплемењено зеленилом, са довољно површина за фискултурне терене, као и површине за слободне активности ученика (норма : 25 m² по ученику у смени)
7. Микроклиматски фактори  Грејање (централно и локално) константна температура, да не исушује и загађује ваздух, температура у учионици 20 Cº  Вентилација (природна и вештачка) мења ваздух и регулише топлоту организма  Осветљеност (природна и вештачкa-полудиректно 250 lux) значајна за очување вида  Прашина (неорганска и органска) Неопходно је свакодневно влажно чишћење и дезинфекција подова после сваке смене, као и санитарних просторија више пута дневно
8. Школске просторије Школске просторије чине :  Учионице  Ходници  Нужници  Гардеероба (најчешће у ходнику)  Кабинети, радионице, лабораторије  Школска кухиња  Фискултурна сала  Наставничка канцеларија  Школска амбуланта
9. Учионица Најважнија просторија у школи, правоугаоног облика ( 9 x 6 m ) са највише 30 ученика  Норма по ученику: 2 m² и 5 m³  Подови равни, да нису клизави и хладни, да се влажно чисте  Зидови светлих, пријатних боја  Осветљеност равномерна, да не блешти и не ствара сенке, светлости коефицијент 1:4 (норма 250 и 300 lux – a)  Проветравање измена ваздуха три пута у току једног сата  Загревање значајно за повољну микроклиму и превенцију респираторних обољења
10. HOME HAUSE распоред учионица
11. Учионица отвореног типа  Обзиром да је деци потребан што дужи боравак на чистом ваздуху, отворене учионице треба користити кад год то временске прилике дозвољавају
12. Хигијенска школска клупа  Школска клупа је најважнији део школског намештаја. Познато је да деца истог узраста немају исте телесне карактеристике, зато је неопходно да у истој учионици постоје најмање три различите димензије клупа. Столица и сто треба да су одвојени ( слободан тип школске клупе ). Висина седишта треба да одговара дужини подколенице, дубина седишта ⅔ дужине надколенице, а наслон седишта треба да прати анатомску кривину кичменог стуба. Плоча стола треба да је под нагибом од 15%  Код школске клупе значајна је дистанца и диференца
13. Дистанца и диференца Дистанца школске клупе представља хоризонтално растојање између вертикала предњих ивица стола и столице. Дистанца може бити :  Позитивна ( за стајање и одговарање )  Нулта ( за седење и слушање )  Негативна ( за писање и читање ) Диференца школске клупе је вертикално растојање између висине стола и столице и треба да износи 16 до 17 % телесне висине. Када је диференца мала ученик се повија напред и може доћи до деформитета кичменог стуба :  Кифза  Сколиоза  Кифосколиоза
14. Деформитети локомоторног апарата Свакодневно вишечасовно седење у клупи, кратки одмори, смањен број часова физичког васпитања, неудобан школски намештај, претешка школска торба, утичу неповољно на организам који се налази у расту и развоју. У предпубертету и пубертету локомоторни апарат је осетљив, јер брже расте дужина костију од снаге мишића, па се деца брже замарају, неправилно седе и јављају се чешће деформитети кичме, грудног коша, стопала. СКОЛИОЗА ЛОРДОЗА КИФОЗА
15. Школска торба  Може бити додатни фактор дефомитета кичменог стуба код ученика. Треба да буде у облику ранца и не тежа од 10% телесне тежине ученика.  Према истраживању проф. хигијене Неле Ђоновић са Медицинског факултета у Крагујевцу, која је недавно испитивала учесталост сколиозе код ученика од 7 до 18 год и услове рада у школама, учесталост је износила 18,1% и дефинише се као значајан здравствени проблем код ученика у основним и средњим школама.
16. Школски нужници  Нужници се састоје од предпростора за прање руку и умивање и нужничких кабина са нужником (чучавац) на испирање. Кабине су одвојене за дечаке, девојчице и наставнике (норма: 1 кабина на 20 ученица, 1 кабина и 2 писоара на 40 ученика). У нужницима је потребан довољан број корпи за одпадке, довољно тоалет папира, сапуна (течног), топле воде и папирних убруса или феномата за правилно и редовно прање и сусење руку, после употребе нужника.
17. Школска кухиња  Школска кухиња може бити централна и дистрибутивна  Допунски школски оброк треба да има свака школа. Он је коректор дефицита породичне исхране и повећава радну способност ученика  Потребно је вршити редовну контролу хигијенског режима школских кухиња као и контролу квалитета и здравствене безбедности хране као и личне хигије и здравственог стања запослених (редовни санитарни прегледи и контрола клицоноштва)
18. Фискултурна сала  Фискултурна сала се најчешће налази у приземљу школске зграде (норма: P=250 m², висина таванице 5m). Прозори као и извори осветљења и грејања треба да буду заштићени жичаним мрежама. Под треба да буде од чврстог и топлог материјала, који се лако одржава. Сала треба да има прописане справе за вежбање (козлић, греде, разбој, вратило, конопац, струњаче, лопте за одбојку, рукомет, кошарку, фудбал итд.) У сколпу сале прописане су свлачионице са гардеробним ормарима, просторија за смештај справа као и санитарни чвор са купатилом (тушевима) за дечаке и девојчице.
19. Школска амбуланта Пожељно је да школе са већим бројем ученика имају своје амбуланте. Основни задаци школске амбуланте су : праћење раста и развоја ученика, систематски прегледи, праћење вакцинације, контрола стања личне хигијене и хигијене школског простора, контрола исхране ученика, потребе за корективном гимнастиком и друге противепидемијске и превентивне мере. Школска амбуланта треба да има : чекаоницу, собу за интервенције, лекарску ординацију, стоматолошку ординацију, санитарни чвор за особље амбуланте као и посебан улаз.
20. Улога школске медицинске сестре Посебан значај треба посветити сарадњи здравствених и просветних радника у планирању и извођењу наставе и здравствено – васпитног рада. Главна личност и стално присутна у школи треба да буде медицинска сестра –техничар. Седамдесетих година прошлог века, на подручју наше Тимочке крајне, у основним школама Зајечара, Кладова и Бора, успешно су радиле школске медицинске сестре и биле спона измећу здравствене службе и просветне струке, као коректор, креатор и координатор у раду на здравственом васпитању ђака, успостављању здравог начина живота у школи и подизању здравствене културе ученика. Ово може бити од значаја у времену када се поново заговара увођење предмета здравственог васпитања у школи.
21. Хигијенско стање школских објеката Тимочке крајне Према нашој последњој анализи хигијенског стања школских објеката Тимочке крајне( 216 објеката ), добру оцену хигијенског стања имало је 13% школа, 55% задовољавајућу, док је ⅓ школа добила лошу оцену. Највећи проценат лоших школа имала је општина Мајданпек, док о хигијени школа најбоље брину у општини Бољевац. У 8 насеља, услед дотрајалости школских зграда, настава се одвија у сеоским домовима, а 4 школске зграде нашег пдручија су типа лепенице – од сламе и блата. Највећи бриј школараца Тимочке крајне пије хигијенски исправну воду (градски водовод). Међутим, 34% анализираних узорака воде је било бактериолошки неисправно, а у 11% узорака бележи се хемијска неисправност воде за пиће (сеоски школски водообјекти). Опремљеност учионица наставним средствима је недовољна, школске клупе не одговарају телесним карактеристикама ученика, скоро ⅓ школа нема школску кухињу. Ђачка ужина не задовољава хигијенске норме квалитета, њу најчешће чини само пециво без млечног напитка или воћа. Многи ученици купују ужину у објектима ,,брзе хране“, који су често без основних хигијенских услова за рад. Фискултурну салу има само 46 (21% школа). Покушај са балон салама које немају грејање, свлачионице и санитарни блок, са хигијенско - санитарног аспекта нису задовољавајуће решење.
22. Закључак ,,Здрава школа“ је веома значајан изазов садашњег и будућег времена : за државу и друштво у коме живимо, као и за сваког појединца и све нас скупа. Нажалост, више од 50 школа нашег подручја има до 10 ученика. Подаци опомињу и упозоравају... Морамо имати више разумевања и снаге за решавање ових озбиљних проблема, јер наша деца то заслужују.
23. ХВАЛА НА ПАЖЊИ