Месопотамија: зли демони. ➢ Спарта: ~1200. п.н.е. свештеници су једне ноћи у години гледали хоће ли бити бар један метеор – ако се појави значи да треба жртвовати краља. ➢ 1001 ноћ: артиљерија у борби демона и анђела
Фетон: украо кочије оца Хелија, прелетео њима преко неба, затим изгубио контролу и пао на Земљу у облику огромног камена ➢ Диоген из Аполоније: метеори су невидљиве звезде које падају на земљу и умиру као пламтеће камење – попут камена који је пао близу реке Егос-Потамос ➢ Аристотел: Диоген је будала, то су испарења из земље која плану јер се сувише приближе Сунцу, а камен из Егос-Потамоса је обичан камен
помен пљуска метеора 1768 п. н. е. ➢ Од прилике из истог периода датира најстарији египатски папирус у коме је описана покава метеора ➢ Кинези су детаљно посматрали метеоре (хронике IX – XI века) и описали ројеве познате и данас (Леониди, Персеиди, Ориониди) али и неке ројеве који су у међувремену нестали
– белешке: ➢ 23. март 687. п. н. е.: звезде су падале као киша ➢ 27. март 245. п. н. е.: небројени метеори одоше на запад ➢ 24. мај 12. п. н. е.: ватрена лопта отишла на југоисток и пали бројни метеори ➢ 17. јул 36. н. е.: пало преко 100 метеора ➢ 23. септембар 585. н. е.: на стотине метеора
конверзија датума ➢ Проблем: неуједначена терминологија (падајуће планете, падајуће звезде, летеће звезде, прскајуће планете...) ➢ Као и други народи, по правилу бележени само пљускови и болиди, нарочито ако су били у годинама превирања
помен болида у аналима из 1091. ➢ Пљусак Леонида 1202. ➢ Пљусак 25. јуна 1290. поред Великог Утјуга: много болида, бука, потреси на земљи; страдала шума од пожара и удара. ➢ 14. мај 1421: сјајан болид изнад Великог Новгорода праћен буком и већим бројем метеорита
Најстарији метеорит за који се зна тачно време пада: између 11.00 и 12.00 пре подне, 7. новембра 1492 ➢ Пао у поље жита и направио кратер дубок 5-6 стопа ➢ Маса ~ 260 фунти, пао уз звук грома и продужени шум ➢ Цар Максимилијан, који је био у близини, одломио два парчета за своју колекцију а наредио да се остатак пренесе у ајзенхајмску цркву
астрономије ➢ μετέωρον = појаве у атмосфери {звезда падалица, аурора, муња, дуга, киша, снег, облаци} ➢ Њутн: гасови који испаравају са земље, и на висинама дају експлозивне смеше које се манифестују или као муње или као метеори ➢ Први покушаји рачунања путање болида: Шикард (Немачка) 1624, Монтанари (Италија) 1676, Халеј (Енглеска, 1686, 1719)
ауторитет ➢ 21. март 1676. болид који су многи видели ➢ 1714. Халеј на основу цртежа које су начинили сведоци израчунао висину метеора на ~80 км ➢ Али на 80 км нема атмосфере, рече Халеј ➢ А 1719. се запитао „ма шта ја то лупетам“ и вратио се Аристотеловом учењу
➢ 26. новембра 1758. метеор виђен дуж 400 км средње Енглеске и западне Шкотске ➢ Прингл, британски астроном, проценио брзину на 50 км/с а висину на 65 км (1759) ➢ Ритенхаус (САД) проценио висину метеора који је пролетео 31. октобра 1779. изнад Видџиније и Филаделфије на 95 км (није знао за рад Халеја и Прингла)
➢ Хладни (Немачка) израчунао да се дефинитивно метеори ванземаљски феномени (1794). Рад објављен на енглеском 1798. ➢ Прво систематско одређивање путање: Брандес и Бенценберг (Немачка, 11. 9. – 4. 11. 1798) видели 22 метеора са ~20 км удаљености, средња висина процењена на 90 км
– Хумболт гледао пљусак из Ј. Америке, чуо од сељака да је то нормално на сваке 33 године ➢ 1832 – пљусак на источној хемисфери, Ф. Семјонов (аматер) уочио постојање радијанта ➢ 12/13. новембар 1833 – пљусак у западној Европи и САД, очигледно постојање радијанта ➢ Након овога, француски астрономи Био и Араго су анализом кинеских записа видели да Кинези већ 3.500 година знају за овај 33-годишњи циклус Леонида
1937 (9. августа) Херик (Јел) уочио већи број метеора. ➢ Анализом старих записа нашао још 7 белешки о појачаној метеорској активности око 10. августа (од 1029. у Египту до 1833. у Енглеској) ➢ Уочио постојање радијанта и код ових метеора ➢ Још мало анализе и открио постојање роја са максимумом око 30. априла (Лириди)
1937 (9. августа) Херик (Јел) уочио већи број метеора. ➢ Анализом старих записа нашао још 7 белешки о појачаној метеорској активности око 10. августа (од 1029. у Египту до 1833. у Енглеској) ➢ Уочио постојање радијанта и код ових метеора ➢ Још мало анализе и открио постојање роја са максимумом око 30. априла (Лириди) ➢ Међутим, Персеиди су народу познати „вековима“ као „ватрене сузе светог Лоренца“
Почињу озбиљна праћења метеора: Денинг (Ен.), Скјапарели (Ит.), Њутн и Олмштед (САД), Кетеле (Белгија), Швицер (Русија) ➢ Питање (Араго Кетелеу): зашто неких ноћи има 5-10 метеора на сат, а неких и 1000 у минути? ➢ Кларк: како сте глупи, да је тачно то што причате значило би да су метеори кометског порекла! ➢ Скјапарели (1866): Персеиди ↔ 109P/Swift-Tuttle ➢ Питерс (1867): Леониди ↔ 55P/Tempel-Tuttle
виђење 6. децембра 1741. ➢ Повезани са кометом 3D/Biela ➢ Дезинтеграција Бјеле и пљускови 1872. и 1885. (ZHR > 1000) ➢ Бурма 1885 – лош знак (инвазија Британије 1886) ➢ Јенискенс: 1872. и 1885. је старији материјал, Земља још није прошла кроз остатке дезинтеграције Бјеле!
➢ 1885. Вајнек (Праг) – прва фотографија метеора (Анд) ➢ 1893. Елкин (Јел) и Штенберг (Москва) – ротирајући шатер за брзину метеора ➢ 1904. Блажко – први спектрограм метеора ➢ 1932. Милман (Канада) – прве анализе спектара метеора и систематска снимања и призмом и диф. решетком ➢ 1936. Харвард – прва систематска фотографисања метеора (побољшана емулзија могла да сними све што око види)
Линдерман и Добсон (Ен.) - прва апроксимативна физичка теорија метеора ➢ 1931. САД и СССР – корелација сјаја метеора и јонизације атмосфере ➢ 1940. Ситинскаја (СССР) – корелација масе метеороида и сјаја метеора
➢ 1945. Хеј и Стјуарт (Ен.) – прва употреба радара ➢ 1946. Блекет и Еплтон (Ен.) – систематско снимање метеора радаром ➢ 1945. Б. Ловел основао Jodrell Bank Experimental Station (данас Jodrell Bank Observatory) у склопу Универзитета Манчестер ➢ Тек од средине '80-их – forward scattering
Процеси при проласку метеороида кроз атмосферу ➢ Састав метеороида, ефекти који утичу на њихово кретање у свемиру и промене које трпе у свемиру ➢ Улога метеороида у настанку и развоју Сунчевог система